Zbog uticaja koji imaju faktori rizika (pušenje, povišena telesna težina, masnoće u krvi, povišen krvni pritisak, nedovoljna fizička aktivnost, stres, nasledni faktori) i druge bolesti dolazi do sužavanja krvnih sudova i nastaje tzv. ateroskleroza ili ateromatoza – odnosno ZAKREČENJE krvnih sudova. 

Oba ova procesa smanjuju snabdevanje mišićnih ćelija srca krvlju, odnosno kiseonikom i hranljivim materijama usled čega se javlja bol u grudima - angina pektoris. Bol u grudima koji se javlja samo pri naporu, uzbuđenju (stresu) zovemo stabilna angina pektoris. Bol u grudima koji se javlja prilikom napora, ali i u mirovanju nazivamo nestabilna angina pektoris. Kada ovakav bol u grudima traje duže od pola sata i praćen je osećajem gušenja i strahom, postoji opasnost da se razvija akutni srčani infarkt.

Ne treba samostalno postavljati dijagnozu – nije svaki bol u grudima angina pektoris – svaki sumnjivi bol u grudima treba navesti prilikom redovne posete lekaru!

Preuzimanje inicijative

Prvi korak u poboljšanju zdravlja vašeg srca je upoznavanje sa listom vaših faktora rizika.

Pogledajte odeljak „Pitanja koja treba da postavite svom lekaru" a zatim preduzmite odgovarajuće mere radi zdravlja svoga srca - prestanite da pušite, pridržavajte se plana ishrane „za zdravo srce", više se krećite i održavajte normalnu težinu. Počnite već sada da bi ste osnažili svoje srce!

Primetite znakove upozorenja

Glavni znaci upozorenja i kod žena i kod muškaraca su:

Nelagoda u grudima - većina srčanih udara podrazumeva nelagodu u predelu srednjeg dela grudi koja traje nekoliko minuta. Može biti poput pritiska, stezanja, nadutosti ili bola. Nelagoda može biti ili blaža ili ozbiljna, ali može samo da se javi i nestane.

Nelagoda u predelu gornjeg dela tela - u jednoj ili obe ruke, leđima, vratu, vilici ili trbuhu.

Nedostatak vazduha - ovaj znak može biti praćen nelagodom u grudima ili se javiti bez nje.

Drugi simptomi - nesanica, malaksalost ili prekomerno znojenje.

Pitanja koja treba da postavite svom lekaru:

• Koliki je rizik da ću oboleti od bolesti srca?
• Koliki mi je krvni pritisak? Što to konkretno znači i šta bi trebalo da preduzmem po  tom pitanju?
• Koliki mi je holesterol? (U ovo spada ukupan holesterol, LDL, HDL i trigliceridi). Šta to  konkretno znači za mene i šta bi trebalo da učinim po tom pitanju?
• Koliki mi je indeks telesne mase (BMI) i obim struka Znači li to da treba da smanjim težinu zbog svog zdravlja?
• Koliki mi je šećer u krvi i da li to znači da postoji rizik da ću oboleti od dijabetesa? Ako je tako, šta treba da učinim po tom pitanju?
• Koja druga ispitivanja treba da obavim da bih zaštitio svoje srce?
• Kako mi možete pomoći da ostavim pušenje?
• Koliko mi je potrebno fizičke aktivnosti da bih pomogao zaštiti zdravlja svog srca?
• Koji plan ishrane "zdrav za srce" odgovara meni?
• Kako da znam da doživljavam infarkt srca? Ako smatram da ga doživljavam, šta  treba da učinim?