Baner_BI_2

IV НАЦИОНАЛНА СТУДИЈА ПРЕВАЛЕНЦИЈЕ БОЛНИЧКИХ ИНФЕКЦИЈА И ПОТРОШЊЕ АНТИБИОТИКА

У свим болницама у Србији почело је спровођење великог истраживања, Четврта национална студијa преваленције болничких инфекција и потрошње антибиотика, у организацији Министарства здравља Републике Србије у сарадњи са Републичком стручном комисијом за надзор над болничким инфекцијамa, Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и мрежом института и завода за јавно здравље.

Почетак студије у Општој болници Суботица планиран је за 07.11.2017. године. Студију изводи тим за контролу болничких инфекција из Опште болнице и Завода за јавно здравље.

Студија се изводи са циљем сагледавања учесталости болничких инфекција, њихових проузроковача и потрошње антибиотика, као и за планирање даљих активности у њиховој превенцији, а од 1. до 30. новембра 2017. биће спроведена у свим болницама у Србији (40 општих болницa, 9 института, 4 клиничко-болничка центра, 4 клиничка центра, укључујући и две приватне болнице), са  очекиваним обухватом од  око 15000 пацијената.

Студију на терену спроводи 170 анкетара којима координишу стручњаци Посебне радне групе за извођење Четврте националне студиjе преваленције болничких инфекција и потрошње антибиотика Министарства здравља, Републичке стручне комиисје за болничке инфекције, Институтa за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и 25  института и завода за јавно здравље.

Четврта национална студија преваленције болничких инфекција и потрошње антибиотика изводи се први пут у сарадњи и координацији са Европским центром за превенцију и контролу болести (European Centre for Disease Prevention and Control, ECDC), те ће први пут резултати наше националне студије бити поредиви са резултатима целе Европе, и наћи се на једнственој мапи Европе. У Србији се први пут паралелно спроводи и студија потрошње антибиотика, што је у складу са иницијативом Министарства здравља, нацртом Националног програма за контролу антимикробне резистенције и рационалне употребе антибиотика.  Студија се изводи у оквиру „Другог пројекта развоја здравства Србије“ Министарства здравља, који се финансира из кредита Светске банке.

Болничке инфекције могу значајно да умање квалитет лечења, да доведу до продужења болничког лежања и повећане потрошње антибиотика, што све доводи и до повећања укупних трошкова лечења.  Болничка инфекција је инфекција која је настала  током хоспитализације, односно која није била присутна или пацијент није био у стању инкубације у моменту пријема у болницу.

Оно што болничке инфекције чини проблематичним је да их изазивају микроорганизми који стално мењају своје карактеристике и што су често они отпорни на различите врсте антибиотика. С обзиром на овакву природу самих микрорганизама, а и потребу да се заштите нарочито осетљиви пацијенти (највећи број ових инфекција јавља се у јединицама интензивне неге), а да би се сачувао постојећи терапијски спектар (с обзиром на растућу резистенцију) разумљива је потреба Министарства здравља за развијањем политика и спровођењем активности за спречавање ширења болничких инфекција.

Веома је важна и едукација пацијената, јер хигијенске навике пацијената, пушење дувана, прекомерна телесна тежина, непоштовање календара вакцинације, пре свега против грипа и пнеумококне инфекције у популацији имунокомпромитованих и старијих особа, такође могу да доринесу настанку болничких инфекција.