Diabetes mellitus (šećerna bolest) stanje je u kome je povišena glukoze u krvi zbog toga što organizam nije u stanju da je koristi kao hranu.

Glukoza je prost šećer koji je neophodna hrana za mozak i mišiće. Da bi se glukoza koristila kao hrana ćelijama neophodan je hormon insulin koji se luči u pankreasu. Postoje dva glavna tipa šećerne bolesti:

1. Tip 1 dijabetesa (5-15%) nastaje kao posledica oštećenja ćelija pankreasa koje luče insulin. Za preživljavanje bolesnika neophodno je svakodnevno ubrizgavanje insulina.
2. Tip 2 dijabetesa (85-95%) javlja se kada pankreas izlučuje insulin ali u nedovoljnoj količini i/ili izlučeni insulin ne ispoljava željeno dejstvo. U većini slučajeva nivo glukoze u krvi može se smanjiti dijetom uz uzimanje tableta iako je ponekad potrebno u terapiju uvesti insulin. Ovaj tip diabetesa obično dobijaju osobe starije od 40 godina, početak je postepen i često se otkriva slučajno. Za dijabetes postoji genetska predispozicija i ona je znatno izraženija za tip 2 nego za tip 1.

• pojačano i učestalo mokrenje,
• pojačana žeđ,
• svrab genitalija,
• gubitak telesne težine,
• malaksalost,
• zamućen vid. 

Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (WHO) iz 1998.godine u 1995. godini u svetu je bilo 135 miliona osoba sa dijabetesom a očekuje se da ovaj broj do 2025 godine poraste na oko 333 miliona. Ovaj porast očekuje se zbog starenja populacije, preobilne ishrane, gojaznosti i nedovoljne fizičke aktivnosti. Procenjuje se da je 2003. godine 5.1% svetskog stanovništva imao dijabetes. Najviša stopa bila je u Severnoameričkom regionu (7.9%), a zatim u regionu Evrope (7,8%). Procenjuje se da tip 1 dijabetesa u svetu ima 4.9 miliona osoba, što u odnosu na svetsku populaciju iznosi 0.09%. 

U Subotici je registrovano oko 12.000 obolelih od dijabetesa. Dijagnoza se postavlja u dijabetološkoj ambulanti Opšte bolnice Subotica ili u Savetovalištu za dijabetes Doma zdravlja. Dalje kontrole se vrše, za tip 2 koji se leče tabletama, u Savetovalištu za dijabetes koje ima preventivno edukativnu ulogu i u kome rade lekari opšte medicine obučeni za rad sa obolelima od dijabetesa. Ostali oboleli sa komplikacijama dijabetesa i na terapiji insulinom se kontrolišu kod endokrinologa u dijabetološkoj ambulanti u Opštoj bolnici.

Drugi tipovi diabetesa

·različita oboljenja pankreasa, kao što su pankreatitis ili operacije na pankreasu

• drugi hormonski poremećaji, kao što su Kušingov sidrom (povišena produkcija kortizola, hormona kore nadbubrežne žlezde) ili akromegalija (povišena produkcija hormona rasta hipofize)
• neki lekovi, kao što su kortikosteroidi ili neki diuretici u visokim dozama

Teške povrede ili bolesti mogu dovesti do privremenog porasta glikemije, do ispoljavanja prethodno neregistrovanog dijabetesa ili do poremećaja kontrole lečenog dijabetesa. Ponekad, u toku teških bolesti, kao što je infarkt miokarda, teškie povrede, velike operacije, psihiški stres, glikemija može porasti privremeno.

Lečenje diabetesa   Terapijski cilj kod svih tipova diabetesa je održavati nivo glikemije što je moguće bliže normalnim vrednostima. Ovim se očekuje eliminacija simptoma i smanjenje rizika za razvoj kasnih komplikacija koje su povezane sa dugotrajno povišenim glikemijama.

Kod tipa 1 dijabetesa kontrola se postiže dijetom i insulinom. Kako organizam nije više u stanju da produkuje sopstveni insulin, injekcije insulina neophodne su za život.
Kod tipa 2 dijabetesa organizam produkuje nešto insulina pa se ove osobe u početku često leče dijetom i tabletama koje povećavaju osetljivost organizma na insulin ili podstiču izlučivanje insulina iz pankreasa. Ako se glikemija na ovaj način ne reguliše zadovoljavajuće terapiji se dodaje insulin.

Mr.sci.med Polovina dr Snežana, specijalista endokrinolog